Svi za jednu,jedna za sve.

Jos uvek je na polici,ceka da je uzmemo u ruke i obrisemo prasinu sa njenih korica. To uglavnom radimo kada smo svi na okupu,spremni da se prisetimo detinjstva i nasih slatkih nestasluka. I cini mi se da bismo sve zaboravili,da mama nije jednog dana resila da zapisuje...

"Mi se volimo najvise na svetu i niko nas,niko,posvadjati ne moze.Kada jedna place,placemo sve tri,kad se jedna raduje,smejemo se svi.Nasa draga mama ima cerke dve i sve slozno pevamo,svi za jednu,jedna za sve." Svaka subota pocinjala je ovako...Na velikom krevetu,zagrljene,pevale smo pesmu i kikotale se. Onda bi nam mama spremila dorucak i donela ga u krevet u koji bi odmah zatim uskocila Mica,macka bez koje se dorucak ne moze zamisliti...najvise zbog njenih divnih okica koje se zaokrugle i izmame mi svaki put osmeh na lice.

Subota... <3 Volela sam taj dan,dan kada mama ne radi i moze potpuno da se posveti sestri i meni. Dan kada "Knjiga gluposti" se najvise stvara. 

 

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.